Epidemiološke studije pokazuju da je astma i kod dece i kod odraslih često nedovoljno dijagnostifikovana i kao posledica toga nedovoljno lečena.
Da li je sve što zviždi astma?
Jedan od razloga je što mnogi pacijenti tolerišu povremene respiratorne simptome i minimiziraju ih, a drugi važan faktor je nespecifična priroda simptoma koji mogu voditi do alternativno postavljenih dijagnoza.
Mnogi su skloni izjavi da “sve što zviždi nije astma”, ali pravilniji prostup astmi kao čestom uzroku zviždanja, više bi odgovaralo gledište da “sve što zviždi jeste astma – dok se ne dokaže suprotno”.
Ako imate povremena zviždanja, nemojte to zanemiariti i sami tražiti opravdanja za zvuke koje čujete iz vaših pluća. Bila ona samo povremena ili učestala. Prepustite dijganozu lekaru.
Lekar će na osnovu anamnestičkih podataka, fizikalnog pregleda, procene plućne funkcije, alergo testova, utvrditi razlog vaših tegoba. Kad postavi dijagnozu, određi i adekvatno lečenje.
Cilj lečenja astme jeste postizanje dobre kontrole bolesti!
Pod dobrom kontrolom se podrazumeva: minimalno prisustvo simptoma bolesti, veoma retka pogoršanja bolesti, minimalna potreba za kratkodelujućim b2-agonistima, normalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti, normalan vršni ekspirijumski protok (PEF) i njegove dnevne varijabilnosti manje od 20% i minimalni neželjeni efekti lekova.
Pogošanje astme i napad
Pogoršanja bolesti su obično posledica slabog ili neadekvatnog plana dugotrajnog lečenja astme ili nastaju kao rezultat izlaganja nekim od pokretača bolesti. Akutni napad astme je epizoda progresivnog pogoršanja gušenja, kašlja i/ili zviždanja u grudima. Može nastajati brzo i postepeno, prolaziti spontano ili progredirati u akutnu respiratornu insuficijenciju.
Akutni napad astme
Za vreme napada dolazi do opstrukcije protoka vazduha, povećava se otpor u disajnim putevima, smanjuju se forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi (FEV1) i PEF, nastaje hiperinflacija pluća, rad disajne muskulature se povećava, odnos distribucije ventilacije i perfuzije pluća se remeti, a parcijalni pritisci respiracijskih gasova se menjaju. Zbog naglog pogoršanja bolesti bolesnik je obično životno ugrožen jer mu preti iznenadna smrt izazvana respiratornim arestom. Preduslov za adekvatno lečenje akutnog napada astme je procena intenziteta napada, njegovog trajanja, prethodne terapije i stepena vitalne ugroženosti bolesnika. U tu svrhu treba uzimaju se u obzir osnovni anamnestičk podatci, fizički nalaz i rezultate funkcijskog ispitivanja pluća (testovi plućne ventilacije FEV1 i PEF, saturacija hemoglobina kiseonikom i parcijalni pritisak kiseonika i ugljendioksida u arterijskoj krvi).
Cilj lečenja je što brže otklanjanje opstrukcije, otklanjanje hipoksemije, popravljanje plućne funkcije i sprečavanje ponavljanja napada.
